Moët & Chandon Grand day – Slavimo radosti života!

moet.jpg

Moët & Chandon plaža –jedina u Crnoj Gori koja nosi ime jednog od najomiljenijih šampanjaca na svijetu – poziva Vas na globalni „Moët & Chandon Grand Day“ I žurku na plaži!

9-ti jun 2018 je dan kada se 24 sata širom svijeta održavaju pjenušave proslave, a prijatelji se okupljaju kako bi uz svoj omiljeni Moët nazdravili svim nezaboravnim trenucima u životu.   

Obucite nešto bijelo, uživajte u sjajnoj muzici i ukusnoj hrani, zaljubite se u piramidu od čaša za šampanjac... Pridružite se zdravici koja će okupiti više od million ljudi širom planete!

 

Vrijeme početka: 19:00

Cijena ulaznice za dvije osobe: 100 €.

 

Cijena uključuje: 

  • Bocu šampanjca Moët Ice Imperial
  • Selekciju kanapea sa ribom i morskim plodovima

 

Moët & Chandon već više od 270 godina širi osjećaj životne radosti i slavlja. Uz bocu šampanjca otvorenog svake sekunde širom svijeta, Moët & Chandon zna da je svaka sekunda iskustvo, a svako iskustvo je #moetmoment u kom se uživa.

Podijelite čaroliju šampanjca u noći pod zvjezdanim nebom, budite dio svjetske tradicije od 1743!

Onlajn rezervacije / putem broja telefona 069 160 003 / na mestu događaja

 

Onlajn rezervacija

Ime *
Ime
 

Dejan Petrovic Big Band 1. maja na Dukley plaži

dukley beach lounge dejan petrovic big band.jpg

Ako čujete melodije poznatih svjetskih hitova isprepletane motivima izvorne muzike sa Balkana, a sve je fenomenalno ukomponovano u jednu cjelinu, znaćete da je to Dejan Petrović Big Band.

Ovi momci ne biraju strane i žanrove, ne brinu o muzičkim pravcima, jednostavno rade ono što vole i što najbolje umiju – stvaraju muziku koja publiku ostavlja bez riječi!

Uz muziku koja je cio svijet podigla na noge, 1. maja od 12:00 do 18:00h, uživajte u jelima sa roštilja i vrhunskim vinima na Dukley plaži.

Pored vina naših prijatelja i saradnika, koja će se uskoro naći na našoj vinskoj karti: Vinarija Erdevik, Vinarija Aleksandrović, Gazdinstvo Cilić, Vinarija Meneghetti, Vinarija Dalvina – predstavićemo vam i vina koja za Dukley izrađuje Vinarija Erdevik, na koja smo posebno ponosni!

Cijena ulaznice od 40 eura po osobi uključuje neograničenu konzumaciju hrane, pića i vina.

Besplatno za djecu do 12 godina.

Onlajn rezervacije ili putem broja telefona: +382 69 160 003.

*

O orkestru Dejana Petrovića

Prepoznatljivi zvuci truba, gitare i dobar „groove” su lična karta ovog benda.

Sa svojim orkestrom, Dejan Petrović je osvojio sve što se moglo osvojiti na Saboru trubača u Guči – „Prva truba“, „Najbolji orkestar“, „Majstorsko pismo“...

Već 15 godina unazad, na svakom takmičenju trubačkih orkestara ne samo u zemlji, već i inostranstvu, u dijelu proglašenja pobjednika neizbježno je čuti: „Orkestar Dejana Petrovića”.

Svaki nastup je poseban i uvijek nov, vrtlog dobrih vibracija i pozitivne energije koji stvaraju očaravajući zvuci trube.

Nije iznenađujuće što su mnoge uticajte ličnosti iz svijeta muzike i filma sarađivale baš sa ovim orkestrom. Sa jednim od najvećih imena domaće muzičke scene, Emirom Kusturicom, sarađuju već punih sedam godina. Komponovali su muziku za mnoge od njegovih filmova, a ni jedan Kustendorf Festival ne može proći bez nastupa Dejana Petrovića i Big Band-a.

 
 
za lokaciju.jpg

 Dukley Gardens

Zavala, Budva | Crna Gora

 
 

Hervé This

Otac molekularne gastronomije

The Father of Molecular Gastronomy.jpg

Uvrstiti Hervé This-a u listu najboljih kuvara Francuske kuhinje pogrešno je isto koliko je “pogrešno” šta je on uradio francuskoj kuhinji.

Neki tradicionalisti bi rekli da se njegovo ime ne bi smjelo pominjati u istom kontekstu sa ostalim velikanima, ali da je revolucionar, to niko ne može sporiti.

Hervé This je zapravo hemičar koji se zainteresovao za to kako namirnice reaguju na odrijeđenim temperaturama i pod odrijeđenim uslovima, i tako postao otac molekularne gastronomije.

Iako nema mnogo sljedbenika u, po pitanju kuvarstva, tradicionalistički nastrojenoj domovini, molekularna gastronomija se poprilično razvila u ostatku sveta.

Ferran Adrià i Heston Blumenthal su dva najveća imena, čije se djelovanje na polju kuvarstva zasniva na tehnikama Hervé This-a.

Tako sada, na primjer, na tanjiru možete dobiti nešto što će vaše oči i nos reći da je jabuka, a nepce će osjetiti Cheese cake.

Veliki Auguste Escoffier je predvidio preciznost u normativima, a koliko je bio u pravu pokazuje molekularna gastronomija, koja zahtijeva merenje u milgramima i temperature u decimalama.

Kuhinje koje praktikuju molekularnu gastronomiju više podsjećaju na laboratorije nego na ono što prosečan konzument zamisli kada razmišlja o profesionalnim kuhinjama.

***

Daleko smo dogurali od zadimljenih, bučnih prostorija, polupijanih kuvara koji u ogromnim loncima kuvaju velike količine mešavine povrća i životinja.

Šta nas dalje očekuje u svetu kuvarstva i koji će velikan ponijeti zastavu sljedeće revolucije, ostaje da vidimo.

Jedno je sigurno, taj neko će biti Francuz.

Dušan Lazor

Izvor: www.britannica.com

Paul Bocuse

Jednostavno najbolji

Simply The Best .jpg

Iz dosadašnje priče o francuskoj kuhinji zaključujemo da se svaki “revolucionar” vodio logikom da se pojednostavi proces, a naglasi karakteristika same namirnice.

Paul Bocuse (1926-2018) je imao sreću da tehnologija u 20-om veku vrtoglavo napreduje i to je iskoristio da uvede francusku, samim tim i svetsku kuhinju u novo poglavlje.

“Nouvelle cuisine” (nova, moderna kuhinja) kako je opisan njegov stil kuvanja, odlikovalo je maskimalno naglašavanje estetike svakog jela i korišćenje najkvalitetnijih i najsvježijih namirnica.

Odbačene su neke stare navike, korišćenje teških soseva (bešamel, espanjol...) zamijenjeno je svježim biljem, limunom i sirćetom, kako bi se dobili obogaćeni ukusi.

Smanjilo se vrijeme kuvanja ribe, crvenog mesa, morskih plodova i povrća, kako bi se sačuvala svježina same namirnice.

Na vratima mnogih restorana sve češće stajalo je ime glavnog kuvara, koje je ne tako rijetko bilo zvučnije od imena samog lokala.

U tim restoranima jelovnik se smanjio, kuvari su kroz svoja jela počeli da obraćaju pažnju na zdravlje svojih gostiju, kao i na stvaranje novih ukusa.

Trka za Michelin zvijezdama je mogla da počne.

Paul Bocuse je iza sebe ostavio 3 Michelin star restoran i objavljene knjige sa nebrojano recepata.

Pehar koji se dodjeljuje nezvaničnom prvaku sveta kuvarstva nosi njegovo ime “Bocuse d'Or”, ali ono što je njegov najveći doprinos svetskom kuvarstvu je broj vrhunskih kuvara koje je obučio i koji su stečeno znanje prenosili dalje.

Tako se njegov kuvarski zagrljaj prenio mnogo dalje od zidova njegovih kuhinja.

 

Dušan Lazor

Izvor: https://thebiography.us

Auguste Escoffier

Kuvar za kraljeve i kralj među kuvarima

Chef for Kings and King of Chefs.jpg

Kada vam princ od Velša, Edvard VII, kaže da se ne oseća dovoljno dostojnim da svoje ime da vašem jelu, ili kada vas Kaiser Wilhelm II časti sa “Ja sam car Nemačke ali Vi ste car kuvara”, onda znate da radite ono za šta ste rođeni.

Kuvar za kraljeve i kralj među kuvarima, čovek čije se ime izgovara sa ponosom u čitavoj Francuskoj i sa dubokim poštovanjem u ostatku kuvarskog sveta - Auguste Escoffier (1846-1935).

Da li ste skoro otvorili teglu paradajz sosa?

Escoffier je prvi komercijalno konzervirao paradajz sos i upravo ovim sosem dopunio listu bazičnih soseva sastavljenih od strane Carême-a.

Da li ste skuvali supu iz kesice ili vam je omiljeni sos baš od pečuraka?

Zahvalite se gospodinu jer je kao konsultant pomogao u kreiranju procesa sušenja supe i kultivisanom gajenju pečuraka.

Polako, još smo na početku.

Lobirao je da se konačno dozvoli i ženama da ručavaju i večeravaju u javnim restoranima.

Stvorio je “a la carte” sistem u restoranima, ko-kreirao lanac Ritz Hotela, napisao nekoliko knjiga o kuvarstvu, od kojih je najznačajnija “Le guide culinaire”, kuvarska sveta knjiga koja se još uvijek koristi u prestižnim školama.

Kreirao je jelovnike i sastavio ekipu kuvara koji su se proslavili na neslavnom Titaniku. Postarao se da porodice kuvara koji nisu preživjeli budu zbrinute.

Kad je Escoffier postao šef, zanat je još uvijek bio u začetku.

Kuvari su radili u malim sobama bez prozora, punim dima od ćumura i drva, često su pili vino kako bi se “osvježavali”. Uz lupanje sudova i oštrih noževa atmosfera je brzo dolazila do usijanja.

Escoffier je sve to reorganizovao i unaprijedio. Sastavio je “brigada sistem”, pa umjesto da kuvar skuva sve, pa pređe na drugu porudžbinu, sada su postojale stanice u kuhinji gde je svako imao svoje zaduženje – riba, meso, povrće, sosevi, poslastice – sistem koji se i danas primenjuje.

Tako je uspijevao da posluži više ljudi za kraće vrijeme.

Tartufi, kavijar i foie gras bili su sveto trojstvo. Znao je da pripremi jaja na 600 načina, od kojih se 256 nalazi u knjizi "Le Guide Culinaire".

Po njegovom mišljenju, kuvar je onaj ko može da otvori konzervu, a Chef je umetnik.

Njegovo vizionarstvo se ogleda i u njegovom viđenju budućnosti kuvarstva. Smatrao je da će se ono sve više svoditi na miligramski tačne recepte i procese kako bi se smanjio faktor greške.

Da li je bio vidovit ili su njegove reči jednostavno poslušali sljedbenici, stvar je slobodne procjene.

 

Dušan Lazor

Izvori: www.britannica.com www.escoffier-society.com

Marie-Antoine Carême

Prvi kuvar "superstar"

The first Celebrity Chef.jpg

Jamie Oliver, Gordon Ramsey, Anthony Bourdain, Heston Blumenthal – imena su koja će većina ljudi prepoznati.

Biti nadaleko poznat kuvar u današnje vrijeme moderne tehnologije nije retkost, ali zamislite koliko je u devetnaestom vijeku to bilo teško postići.

Prvi kuvar “superstar” bio je Marie-Antoine Carême (1784-1833).

Ostavljen od strane roditelja za vrijeme Francuske revolucije, radio je po jeftinim pariskim kuhinjama, u zamenu za sobu i hranu.

Radeći za poslastičara Sylvain Bailly-a „ispekao” je zanat, a sa svojim poslodavcem imao dogovor da može da ode kad god mu se ukaže bolja prilika.

Otvorio je svoju prodavnicu i proslavio se impresivnim poslastičarskim skulpturama.

Smatran je pravim arhitektom u svijetu poslastičarstva.

Njegov uticaj proširio se i na kuvarstvo. Od kreiranja kuvarske kape, uske i dugačke, do sastavljanja čuvene liste baznih soseva, odnosno “mother sauces” – Béchamel, Velouté, Espagnole, Hollandaise, koji su i danas neizostavni dio znanja svakog kuvara.

Bio je i veliki zagovornik serviranja jela sa menija po njihovom redosledu, za razliku od do tada standardnog, „sve odjednom” stila.

Iako je preminuo mlad, u 48. godini, napisao je devet knjiga i ostavio dubok trag u francuskom i svetskom kuvarstvu.

 

Dušan Lazor

Izvor: www.npr.org

François-Pierre de La Varenne

Čovjek koji je stvorio visoku kuhinju

The founder of haute cuisine.jpg

Začetnikom haute cuisine smatra se François-Pierre de La Varenne (1618-1678), koji je 1651. godine objavio “Le Cuisinier François”, knjigu koja se smatra najuticajnijom knjigom moderne francuske kuhinje srednjeg vijeka.

Revoluciju u kuvarstvu koju je La Varenne sproveo izvela je Francusku iz starog načina razmisljanja i jela su počela da dobijaju svoj identitet.

U ovoj knjizi se prvi put spominju pojmovi koji se i danas smatraju nezaobilaznim u mnogim kuhinjama – zaprška, bešamel, holandez, mille-feuille...

Prelazak sa svinjske masti na puter je još jedna od prekretnica koje je sproveo.

Dvije godine kasnije, 1653, La Varenne objavljuje svoju drugu knjigu, “Le Pâtissier François”, u kojoj je svoje revolucionarne ideje prenio na poslastičarstvo i pekarstvo.

“Le Pâtissier François” se smatra prvom francuskom knjigom poslastičarskih recepata.

À la mode, au bleu, au naturel – pojmovi su koje La Varenne prvi pominje u svojim knjigama, a koji se i danas koriste u kuhinjama širom sveta.

 

Dušan Lazor

Izvor: www.cooksinfo.com

Stručno usavršavanje u Francuskoj

Akademija “Gastronomicom” bila je pravi izbor!

Entremet myrtille-vanille.jpg

Francuska Internacionalna kuvarska akademija “Gastronomicom” ove godine poželjela je dobrodošlicu i kuvarima restorana Dukley Beach Lounge.

U gradiću Agde na jugu Francuske, šef kuhinje Dušan Lazor i su-šef Radomir Odadžić proveli su mjesec dana na stručnom usavršavanju u oblastima kuvarstva, poslastičastva i pekarstva.

Akademija “Gastronomicom” poznata je po izuzetnim profesorima i odličnim uslovima za učenje i praktičan rad, a utisak je taj da je za naše kuvare ovo bilo jedno posebno iskustvo.

“Kao prestižna akademija Francuske kuhinje, “Gastronomicom” pruža fenomenalne mogućnosti za usavršavanje.

Mojih petnaest godina iskustva i rada bile su posvjećene uglavnom kuvarstvu, a ovaj kurs mi je pomogao da obuhvatim još dvije veoma značajne oblasti – pekarstvo i poslastičarstvo.

Profesori Pol Bertholet (poslastičarstvo) i Samuel Breux (kuvarstvo) otkrili su nam neke male kuvarske tajne, strpljivo odgovarali na sva naša pitanja i sa nama podijelili ne samo svoje znanje, već i lično iskustvo.

Zapravo, dobili smo mnogo više od onoga što školski program obuhvata – donijeli smo praktično znanje koje ćemo i te kako moći da primjenimo, i upoznali divne nove ljude.

Iskustvo za mene značajno u svakom smislu.

Hvala svima!”

Dušan Lazor,

Šef kuhunje restorana Dukley Beach Lounge

Rasa.jpg

“Divni ljudi, fenomenalna atmosfera, organizacija… Oduševljen sam cijelim konceptom.

Sve je objašnjeno do detalja i sve podređeno tome da se sa Akademije ponese što više primjenljivog, praktičnog znanja.

U svakom trenutku, ovaj tim raspolaže najraznovrsnijim i najkvalitetnijim namirnicama. Poštovanje koje Francuzi iskazuju prema hrani, od pripreme do dekoracije, definitivno je za divljenje.

Stekli smo prave prijatelje i donijeli veliko znanje.

Akademija “Gastronomicom” bila je pravi izbor!

Hvala cijelom timu! 😊“

Raša Odadžić,

Su-šef kuhunje restorana Dukley Beach Lounge